Blog

Ispovest

Moj najveći strah je strah od moći

Dugo sam bežala od sebe na svim nivoima, ne prihvatajući darove sa kojima sam rođena, ne prihvatajući sve ono što jesam i nisam.

U jednom od svojih uvida videla sam snagu nesputane ljudske prirode u punom kapacitetu kreacije. To me je uplašilo do mere da sam blokirala sopstveni potencijal. Naša percepcija je ograničena ličnim nesavršenstvima. A moć nije. Mi kreiramo, stvaramo i menjamo svet, svesno ili nesvesno. Tada sam shvatila šta je moj najveći strah. Strah od moći. A silu nije mudro koristiti pre nego što razumeš sopstvenu senku. Moja najveća hrabrost je suočavanje sa istom.

Biti rođena sa darom velika je odgovornost. Savest mora biti dorasla snazi, jer moć bez savesti ne poznaje granicu između stvaranja i razaranja.

Prekretnica je stigla sa maminom smrću. Ne kao gubitak ljubavi koju sam imala, već kao konačni kraj nade da će biti izrečena. To je drugačiji bol. Teži.

U tom udaru prolaznosti shvatila sam: više nema čekanja. Ni za neizrečeno. Ni za neispravljeno. Ni za mene.

Bila sam majstor odlaganja. Ima vremena, govorila sam sebi. Stvari će se posložiti. Novca nikad dosta, radnih sati uvek previše, i ja sam trpela: poslodavce, kolege, okolnosti, i polako počinjala da ličim na sve što nisam htela da budem. Bežala sam od sebe kroz svakodnevicu. Knjige otvorene, znanje skupljano, primena nedovoljna. Strahovi su živeli ispod površine, a ja sam ih hranila opravdanjima.

Pukla sam. Jedna svađa na poslu. Bunt koji je zapalio sve. Nisu me razumeli. Ja jesam. Dala sam otkaz.

Odlučila sam da se sretnem sa onim čega sam se najviše plašila: sopstvenom tamom. Ne da je pobedim. Da je razumem i harmonizujem. Tada su se izdvojile dve stvari koje nisam znala da imam: hrabrost da gledam u svesnosti ono što me najviše boli, i strpljenje da ne bežim dok to ne harmonizujem. Razumevanje sopstvenih slabosti postalo je mera razumevanja tuđih.

Danas radim kao energoterapeut. Svakodnevne izazove primam u miru. Verujem u Božanski red. Osećam snagu koja mi čuva leđa.

Polje

Tvoje polje je kao računar

Zamisli da je tvoje polje računar.

Ima hardver, to je tvoje telo. Ima softver, to je sistem tvojih uverenja. A polje je wi-fi.

U svakom računaru postoje uredni fajlovi i oni zalutali. Izgubljeni dokumenti, virus i malver koji se uvuče tiho. Sistem i dalje radi. Samo ne radi ispravno, i treba ti mnogo vremena da shvatiš zašto.

Isto je sa poljem. Ono je memorija koja zna i čuva sve o tebi. Zapisi koji su ostali u trenutku nekog događaja ili emocije. Tu negde protok stane. Nešto u sistemu ne štima.

A wi-fi tvog polja u tom trenutku odašilje svoje stanje. I ceo univerzum odgovara na taj kod.

Pitaš se zašto ti se dešavaju stvari koje svesno ne želiš. Zato što univerzum ne reaguje na tvoje želje. Reaguje na frekvenciju koju emituješ. Na dostupnu mrežu.

Dovoljno je da se preštimuješ.

Kratka misao

Ne borim se sa tamom

U duhovnosti se mnogo priča o borbi sa tamom. Ja se s tim ne slažem.

Već sama reč borba ima lošu vibraciju. Ono protiv čega se boriš je tačno ono u šta ulažeš energiju.

Svetlo i tama ne ratuju. Oni plešu.

Senka

Nijedno drvo ne raste bez dubokog korenja

Ljudi misle da je rad na sebi molitva kojom obrišeš ono što ne voliš kod sebe. Gurneš pod tepih, izgovoriš lepe reči, i nadaš se da je nestalo.

Nije nestalo.

Nijedno drvo se ne razvija bez dubokog korenja. To isto korenje može i kuću da potkopa. Da bismo rasli, moramo duboko zagrebati.

Suočiti se sa svojim nižim ja je strašno. Istinu niko ne voli da čuje. Ali kad je pogledaš, prihvatiš i zavoliš, to je oboženje. Kad voliš najgoreg sebe, možeš da voliš i neprijatelja.

Granica

Ja ne ispunjavam želje

Da razjasnimo nešto.

Moj rad ne znači da će ti se ispuniti želje. Za ispunjenje želja po svaku cenu služi nešto sasvim drugo, i to nije moj put.

Ja učim ljude da prihvate sebe i druge, i da time prihvate Boga. Nekad te promene potpuno uruše stari život, pa se gradi iz početka, na novim temeljima. Ne vidimo uvek širu sliku. Ali put ka svrsi se uvek nađe.

Kratka misao

Sloboda je dar sebi

Strah i sram traže tajnovitost. A tajna je uslovljavanje. Kad nemaš čime da budeš uslovljen/a, slobodan/na si.

Najlepši deo te slobode je što je sam/a sebi daješ. Niko ti je ne daje, niko ti je ne uzima.

Zato i postoji ovaj prostor.

Ispovest

Voda koja leči i voda koja ruši

Jedan prijatelj mi je rekao da sam kao voda. Lekovita često. Ali kad nabujam, rušim sve pred sobom bez razmišljanja.

Dugo sam trenirala svoj jezik. Imam talenat da ubodem tačno u najdirektniju ranu, verovatno zato što osećam polje.

Ali to isto osećanje mi pokazuje, kad sam draga, gde tačno treba podupreti krov da ne padne.

Ista voda. Drugi smer. To je dualnost u jednom čoveku, i u tebi.

Nada

Ja sam puzala na kolenima

Ja sam puzala na kolenima. Ustala sam.

Ako sam mogla ja, možeš i ti.

Vredan/na si i dostojan/na samim tim što postojiš. Ne moraš to da zaslužiš. Već jesi.